Асфалтни резервоари нису-универзална опрема за складиштење и имају строге захтеве компатибилности за тип, модел и физичко-хемијска својства ускладиштеног асфалта. Структурни дизајн резервоара, пратећи додаци, систем за контролу температуре и-конфигурација против корозије морају одговарати карактеристикама специфичног асфалта који се користи. Насумично мешано складиштење и неправилно складиштење директно изазивају деградацију перформанси и отпад од асфалта, као и корозију резервоара, блокаде цевовода и кварове опреме, што су критични табуи у пракси складиштења асфалта и изградње. Различити типови асфалта имају веома различите стандарде компатибилности складиштења.
Обичан путни нафтни асфалт и основни асфалт имају најширу прилагодљивост и могу се складиштити у стандардним конвенционалним асфалтним резервоарима од угљеничног челика, који служе као основни применљиви материјали за асфалтне резервоаре. Ове врсте асфалта имају стабилне перформансе, слабу корозивност и низак садржај нечистоћа. Они могу да одрже стабилне перформансе кроз конвенционално грејање и константно-складиштење температуре без посебних-уређаја против корозије или мешања, прилагођавајући се свим фиксним и мобилним резервоарима за асфалт са системима за грејање на константној-температури. Као најчешће коришћени материјали за складиштење за подлогу и површинску конструкцију аутопута, могу се чувати дуго времена на стабилној температури од 130 степени до 160 степени.
Модификовани асфалт (укључујући СБС-модификовани, гумирани-модификовани и СМА-модификовани асфалт) има строге захтеве за складиштење и не може се складиштити у обичним резервоарима за асфалт. Произведен додавањем модификатора основном асфалту, модификовани асфалт је склон раздвајању фаза, таложењу и раслојавању током статичког складиштења, што доводи до недоследних перформанси и смањене адхезије које не испуњава стандарде изградње путева. Због тога резервоари за складиштење модификованог асфалта морају да буду опремљени уређајима за непрекидно мешање при ниској{5}}брзини и да подржавају прецизну контролу температуре између 150 степени и 170 степени, док је дугорочно-статичко складиштење на високим температурама-забрањено. Поред тога, модификовани асфалт има већи вискозитет, што захтева проширене улазне и излазне цевоводе како би се спречила блокада материјала. Складиштење модификованог асфалта у обичним резервоарима без уређаја за мешање је строго забрањено.
Емулговани асфалт има потпуно другачије услове складиштења од врућих{0}}асфалтних мешавина и намеће посебне захтеве за резервоаре за асфалт. Као водена емулзија састављена од асфалта, воде и емулгатора, емулговани асфалт подлеже демулзификацији, раслојавању и смањењу перформанси под високим температурама. Дакле, не захтева загревање током складиштења и мора се чувати у затвореним, антикорозивним резервоарима на температури околине. У међувремену, емулговани асфалт је слабо алкалан; -дуготрајно складиштење у обичним резервоарима од угљеничног челика изазива корозију, а нечистоће рђе подривају стабилност емулзије. Сходно томе, наменски резервоари од емулгованог асфалта захтевају унутрашњи третман против корозије и вентилационе уређаје за стабилизацију притиска. Забрањено је-грејање на високим температурама и затворено излагање сунцу, а температура амбијента за складиштење мора да се одржава између 5 степени и 35 степени.
Асфалт од угља и природни асфалт су високо корозивни и{0}}врсти асфалта богати нечистоћама које је строго забрањено чувати у обичних резервоара за асфалт од угљеничног челика. Угљени асфалт садржи бројне фенолне и ароматичне корозивне супстанце које брзо еродирају обичан челик, лако изазивајући унутрашњу корозију резервоара, оштећење опреме и цурење материјала. Његове испарљиве компоненте су токсичне и захтевају да резервоари буду опремљени системима за заптивање-високих перформанси, против корозије и сакупљање отпадних гасова-. Природни асфалт има висок садржај нечистоћа и вискозност и подложан је таложењу и згрушавању, што захтева резервоаре са тешким-уређајима за мешање и филтрирање. Складиштење у обичним резервоарима обично доводи до згрушавања материјала дна и зачепљења испусног цевовода.
Поред тога, специјалне врсте асфалта као што су обојени асфалт, наменски водоотпорни асфалт и епоксидни асфалт имају ексклузивне спецификације за складиштење. Обојени асфалт лако бледи због -оксидације на високим температурама и стога захтева складиштење ниске{2}}константне температуре-. Епоксидни асфалт је двокомпонентни-материјал који захтева изоловано и запечаћено складиштење и никада се не сме мешати са обичним асфалтом. Уопштено говорећи, Асфалтни резервоари морају следити принцип "посебног резервоара за специјални материјал". Забрањено је мешано складиштење различитих врста асфалта. Оператери морају да потврде да структура резервоара, материјал и пратећи уређаји одговарају карактеристикама асфалта пре складиштења како би се избегло расипање материјала и оштећење опреме узроковано неправилним радом.
