За рад опреме за топљење битумена на лицу места, потрошња горива представља критичан део оперативних трошкова. Многи купци се у великој мери фокусирају на дневну потрошњу горива током прелиминарне фазе упита. Њихов циљ је да процене укупне дугорочне оперативне трошкове и утврде да ли опрема може да одговара њиховим захтевима за практичну примену. Многи оператери интуитивно претпостављају да опрема истог типа треба да пружи идентичне перформансе у погледу потрошње горива. Ипак, након примене у стварном свету, откривају да чак и једна јединица показује приметне варијације у потрошњи горива у различитим оперативним сценаријима. Не постоји фиксна вредност потрошње, а различити спољни услови производе директне или индиректне ефекте на потрошњу горива.
Пре свега, почетно стање материјала има витални утицај на потрошњу горива. Почетна температура битумена који се убацује у јединицу одређује колико топлоте опрема треба да избаци да би се топљење завршило. Ако материјали апсорбују топлоту сунчеве светлости и задржавају инхерентну топлоту, потребна је само додатна топлота да би се чврсти битумен претворио у употребљив облик, што резултира релативно ниском потрошњом горива. Када се напајају потпуно охлађени, очврсли блокови битумена на ниској температури, опрема мора да избаци додатну топлоту како би разбила чврсту структуру и подигла материјале на радну температуру, што доводи до наглог повећања потрошње горива. Осим тога, форме за слагање материјала такође чине разлику. Велики, компактни битумен блокира топлоту и полако се топи са ограниченом ефикасношћу преноса топлоте, чиме се троши више горива у поређењу са лабавим материјалима малих димензија.
Температура околине је још један фактор који није занемарљив. Постоји значајан јаз у потрошњи горива између рада на отвореном и рада у затвореном простору. У топло пролеће и лето, мање топлоте се расипа из опреме, а више топлоте делује на битуменске материјале, држећи потрошњу горива под контролом. У хладној јесени и зими, посебно за задатке на отвореном, хладан ваздух континуирано одвлачи топлоту из резервоара и површина опреме. Јединица мора да сагорева додатно гориво да би надокнадила губитак топлоте и одржала унутрашњи радни статус, што повећава потрошњу горива. Ветровно време додатно убрзава расипање топлоте и повећава укупну потрошњу горива.
Континуитет рада такође мења перформансе потрошње горива. Током непрекидног рада, тело опреме одржава сталну радну температуру и складишти обилну топлотну енергију. Новоухрањени материјали брзо апсорбују топлоту за топљење, што побољшава ефикасност горива и смањује потрошњу горива по јединици обрађеног материјала. Напротив, рад са прекидима укључује стално хлађење и загревање. Сваки циклус поновног загревања троши знатно гориво да би се цела јединица загрејала на радну температуру. Чести циклуси старт-стоп узрокују губитак топлоте и очигледно повећавају потрошњу горива по јединици снаге.
Дизајн термичке употребе опреме одређује да ли се произведена топлота може у потпуности пренети на битуменске материјале. Већа топлотна ефикасност значи да више топлоте служи топљењу материјала док се мање енергије губи, тако да гориво може да генерише већу практичну вредност. Ако огромна топлота излази кроз празнине и спољашње површине, енергија сагоревања горива не може се у потпуности искористити за материјале и долази до непотребног отпада горива. Многи купци занемарују губитке у трошковима које узрокује губитак топлоте и проверавају количину горива само за једнократне операције. Кумулативно током дугих периода, губитак топлоте ствара значајне оперативне трошкове.
У реалним пројектним сценаријима, не постоји универзални стандард потрошње који се може применити на све ситуације. Када процењују трошкове горива, купци не би требало да се позивају само на референтне податке трећих страна. Уместо тога, они морају свеобухватно да размотре материјалне услове са којима се иначе баве, локалне климатске карактеристике током радних сезона и да ли се рад одвија континуирано или са прекидима да би предвидели стварну потрошњу горива. Предност опреме у уштеди енергије лежи у смањењу топлотних губитака под идентичним радним условима и усмеравању енергије сагоревања ка топљењу битумена како би се помогло корисницима да контролишу дуготрајни радни унос. Разумно планирање рада ради смањења честих покретања и заустављања и одговарајући аранжмани за задржавање топлоте током свакодневног рада могу оптимизовати перформансе потрошње горива, избећи непотребно расипање енергије и одржати оперативне трошкове на повољном нивоу.
