Различити степени мириса се неизбежно производе када анКамион за дистрибуцију асфалтаобавља формалне грађевинске радове. Ово је одређено физичким и хемијским својствима асфалта и не може се у потпуности избећи у свим сценаријима дистрибуције асфалта; варирају само интензитет и трајање мириса. Топли асфалт, модификовани асфалт и емулговани асфалт се најчешће користе у изградњи путева и показују јасне разлике у концентрацији мириса и карактеристикама мириса током рада.
Врућ асфалт ствара најочигледнији мирис у грађевинарству. Да би се испунили захтеви за мобилност дистрибуције, мора се загрејати до течног стања између 130 степени и 180 степени. У условима високе температуре, фракције лаких уља, ароматични угљоводоници и друге испарљиве супстанце унутар асфалта брзо испаравају, формирајући светлоцрне испарења асфалта праћене јаким оштрим мирисом изгорелог. Сваких 10 степени пораста температуре у великој мери убрзава испаравање и значајно појачава мирисе. Формулисан са СБС, гумом и другим модификаторима, модификовани асфалт ослобађа теже, иритантније мирисе који дуже трају након испарења на високој температури.
За поређење, емулговани асфалт на амбијенталној температури не захтева високотемпературно загревање. Распршује се и дистрибуира само под притиском, стварајући врло мало испарљивих супстанци и изузетно слабе мирисе. Једва има очигледне утицаје на околину и углавном се примењује за мање поправке и конструкцију танкослојних заптивача. Осим самог асфалта, услови опреме такође утичу на нивое мириса. Преостали остарели асфалт унутар асфалтних цевовода или неравномерно загревање резервоара могу изазвати локално прегревање и карбонизацију асфалта, стварајући јаче мирисе изгорелог.
Што се тиче покривања мириса и образаца дисипације, природни ветар брзо одувава испарења од асфалта током изградње путева на отвореном. Мириси се концентришу само у радном радијусу од 5–10 метара и нестају у потпуности 10–20 минута након завршетка рада. Испарења се не могу брзо ширити у тунелима, ограђеним затвореним деоницама пута или у ниским областима без ветра, тако да мириси остају јаки и нестају много спорије. У међувремену, кишни дани са ниском температуром карактеришу високу влажност ваздуха и лошу циркулацију ваздуха, због чега се мириси задржавају дуже него у сунчаним данима.
Из перспективе безбедности и заштите, испарења од асфалта садрже трагове штетних испарљивих компоненти. Дуготрајно удисање из близине иритира респираторни тракт. Стога, у стандардизованој конструкцији, оператери на лицу места морају да носе гас маске, заштитне рукавице, заштитну одећу и другу заштитну опрему како би избегли продужено излагање испарењима. Грађевински тимови ће такође организовати вентилацију на лицу места и избегавати рад током вршних сати у близини густих стамбених зона како би смањили утицај непријатних мириса на оближње становнике. Све у свему, оперативни мириси су нормална физичка појава. Стандардна конструкција и одговарајуће заштитне мере могу да умање безбедносне и еколошке ризике.
