Равност површине пута делује као основни предуслов који одређује квалитет дистрибуције асфалта. Неравне површине коловоза значајно смањују уједначеност дистрибуције асфалта и директно нарушавају квалитет изградње. Мањи таласи, локалне рупе, велике неправилности или колотраге и слијегање имају неповратне негативне утицаје на резултате дистрибуције. Већа одступања равности доводе до очигледнијих недостатака квалитета.
Стандардна оперативна логика за анАсфалт Дистрибутер Камионради на следећи начин: камион се креће глатко при константној брзини, млазнице одржавају фиксну висину (обично 30-50 цм) изнад површине пута, а асфалт се равномерно распршује под сталним притиском како би равномерно покрио површине пута. Неравне површине пута директно нарушавају ову оперативну равнотежу. Истурени делови пута скраћују размаке између млазница и тла, сужавају покривеност прскањем асфалта и стварају локалну акумулацију материјала која далеко премашује пројектоване количине примене. Ниско лежеће деонице пута проширују зазоре између млазница и тла, проширују покривеност распршивањем асфалта и смањују дозу асфалта по јединици површине, што резултира танком дистрибуцијом и голим подлогама.
Осим неравномерног наношења асфалта, поскакивање возила на неравним путевима додатно погоршава недостатке у квалитету. Вожња преко путева са рупама чини да се камион тресе вертикално и непрекидно хоризонтално заноси. Углови млазница и путање прскања стално одступају од стандардних стања. Правилне дистрибутивне траке у облику траке показују неусклађеност, преклапање и дисконтинуитет. Непрекидне валовите површине пута производе велике наизменичне дебеле и танке слојеве асфалта. Хлађење се одвија споро у областима нагомиланим асфалтом са прекомерним везивањем, док танки делови не успевају у потпуности да покрију основне слојеве, што значајно смањује хидроизолацију пута и капацитет везивања.
Из перспективе дугорочног квалитета путне услуге, неравномерна дистрибуција изазива низ болести коловоза. Деонице са прекомерно дебелим асфалтом трпе крварење, испупчење и испирање уља након отварања за саобраћај, смањујући трење на путу и доносећи ризик од клизања у вожњи. Танки асфалтни делови са голим подлогама не могу ефикасно заптити основне слојеве. Кишница директно продире у слојеве пута, омекшава основне слојеве и узрокује слијегање, пуцање и на крају рупе, ломове и површинска оштећења, што значајно скраћује век трајања пута. У међувремену, плутајућу земљу и акумулирану воду заробљене на неравнинама и удубљењима пута је тешко уклонити, што додатно омета везивање између асфалта и темељних слојева и погоршава недостатке квалитета.
Стандардне противмере постоје у индустрији за изградњу на неравним површинама пута. За благо таласасте површине пута, оператери могу умерено да смање брзину вожње и фино подесе висину млазнице како би минимизирали одступања у дистрибуцији изазвана одбијањем возила. За велике рупе и удубљене површине пута, мора се завршити предтретман као што је пуњење и збијање. Радови на дистрибуцији асфалта могу почети тек након што равност површине пута испуни спецификације. Директна градња на подстандардним путним основама је строго забрањена. Само загарантована равност основног слоја може да оствари потпуну покривеност и равномерну дистрибуцију асфалта и постави чврсту основу за квалитет изградње путева.
